Prva konferencija o zaštiti životne sredine održana u Štokholmu 1972. godine bila je glavni pokretač svesti i reakcija o kapacitetu planete Zemlje, rastu ljudske populacije i potrebi da se menja svest i način korišćenja resursa, odnosno zaštićuje i unapređuje stanje životne sredine.

Obrazovanje o zaštiti životne sredine je interaktivan proces koji ima za cilj da probudi u ljudima svest o ekološkim problemima lokalno (u okruženju u kojem čovek neposredno živi) i globalno sagledano sa aspekta probijanja kapaciteta planete.

Obrazovanje o zaštiti životne promoviše skladan odnos između čoveka i prirode kroz održivi razvoj, sa ciljem da se sadašnjim generacijama omogući kvalitetan život u prirodnom okruženju, ali i da se kao nasledstvo preda budućim generacijama kako bi i oni imali resurse za život. Iako mi ne znamo koje će biti potrebe budućih generacija, s obzirom da tehnološki i informatički napredak menjaju način života, kuturu ishrane, stanovanja i dr., svakako da nedostatak resursa će značajno uticati na mogućnosti novih generacija za zdravom životnom sredinom.

Svedoci smo mnogih dokaza o štetama koje je ljudska populacija napravila životnom ambijentu.

Ključni međunarodni samiti i forumi i dokumenta koja proizilaze poslednjih decenija usmereni su na 15 glavnih/aktuelnih problema zaštite životne sredine, i to:

  • Zagađenje vazduha, vode i zemljišta,
  • Klimatske promene kao rezultat globalnog zagrevanja,
  • Prenaseljenost,
  • Iscrpljivanje prirodnih resursa,
  • Odlaganje otpada,
  • Degradacija zemljišta,
  • Gubitak biodiverziteta i erozija genetičke raznovrsnosti,
  • Deforestacija,
  • Zakišeljavanje okeana,
  • Oštećenje ozonskog omotača,
  • Kisele kiše,
  • Urbanizacija (širenje gradova i infrastrukture),
  • Energetska neefikasnost,
  • Zdravlje stanovništva,
  • Genetski inženjering.

Globalne probleme životne sredine većina stanovništva prepoznaje kroz tri odnovne grupe:

  • klimatske promene,
  • zagađenje i
  • energetsku krizu

Nedovoljno razvijena svest pokazuje zanemarivanje drugih, jednako opasnih problema, kao i njihovu međusobnu povezanost.

Međunarodni seminar o obrazovanju o zaštiti životne sredine održane je 1975. godine u Beogradu  u okviru programa Ujedinjenih nacija, uz učešće oko 70 zemalja, i predstavljajo još jedan korak u nizu inicijativa koje su se nastavile uključivanjem SAD osadmedetih godina, a potom i brojnim direktivama i Međunarodnim Ugovorima kojima se pitanja zaštite životne sredine  stavljaju u obavezujuće okvire i preporuke za akcije.

Šta je cilj ekološkog obrazovanja?

 Tri naučne discipline su utabale put ekološkoj edukaciji:

  • poznavanje prirode,
  • očuvanje obrazovanja i
  • obrazovanje na otvorenom.

Ekološka edukacija kao nova naučna disciplina stavlja poseban akcenat na socijalnu dimenziju ekološkog problema. Fokus je na podizanju nivoa svesti, ponašanja, znanja, veština i motivacije potrebne za rešavanje, odnosno prevenciju ekoloških problema.

Ekološka edukacija se oslanja na kritičko razmišljanje, konstruktivno rešavanje problema i efikasne veštine u donošenju odluka i uči pojedince i zajednicu da ključnim problemima pristupe sa više strana da bi doneli pravlinu odluku.

Korišćena literatura

Đorđević S.  (2014): Zaštita životne sredine, Primenjena ekologija, eds. Đorđević S,  Aleksić J, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Beograd, str. 33-50 ISBN 978-86-86859-40-2

 Kyburz-Graber, R.; Hofer, K.; Wolfensberger, B. (2006). „Studies on a socio-ecological approach to environmental education – a contribution to a critical position in the education for sustainable development discourse“. Environmental Education Research. 12 (1): 101–114. 

Lieberman, G.A. & L.L. Hoody. 1998. „Closing the Achievement Gap: Using the Environment as an Integrating Context for Learning.“ State Education and Environment Roundtable, Poway, CA.

The Belgrade Charter, Adopted by the UNESCO-UNEP International Environmental Workshop, October 13–22, 1975. http://unesdoc.unesco.org/images/0001/000177/017772eb.pdf accessed 26 January 2016

 

Kako da citirate

Djordjevic S & Kolbas T, 2017, Ekološka edukacija, http://ekodrina.org/

26. JANUAR – SVETSKI DAN OBRAZOVANJA O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE